Block Out

First topic message reminder :

Ako imaš s kim i gde


Sviće.
Sam dim i prašina.
Eto sta je ostalo od krika pobednika.

Tužna jutra su bez ptica,
kao da je neko isključio ton.

Naša priča nema kraja.
Jednostavno teče kao mrtva reka.
Samo teško bolestan,
sebe vidi ko čoveka.

Ako imaš s kim i gde
ti se nastani.
Nemoj da ti kao meni prođu dani.
Ja ne umem da ti kažem ko sam.

Trudni naftaš krsti popa.
Godišnji je odmor, pa trenutno nema boga.
Curi znoj - to zove obnova,
sa pet kraka, a sa čet'ri slova.

Ispred tuge čuči sumnja.
Zagrizi je i preseci.
Ordenje na mrtva tela,
jel' to mora, ti mi reci.

Ako imaš s kim i gde...

Preko glave leti sačma.
Heroje nebesa zovu.
Pogled cedio kroz prste,
sedeo sam sam na krovu.

Novi dan i novi loto.
Svaka nagrada je pepeo i prah.
Ne kockaj se sa životom,
Gaji ljubav, poštuj strah.

Ako imaš s kim i gde...

Deponija


Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad

Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja

Zaroni u vodu i pogledaj gore ...

Eutanazija


Koliko još moram da hodam po staklu
Ne mogu više da se savladam
Dođi po mene ako misliš da možes
Objasni meni ako ne možes sebi

Ne smem da umrem mada mislim da mogu
Samo zatvori geometrijsku sliku
Donesi vatru pa me spali do nogu
Ili bar vrati sedam dana unazad

Daću ti tvoje ime Makropoda
Kad svane prvi dan u proleću Tvoje su oči moje oči su voda
I stalno gledamo u nesreću

Raširi mi prste i otvori mi čakre
To je problem koji hoću da rešim
Magija, urok i prokletstvo su varke
Ili me uzmi il pusti da bežim

Promeni sve ...

Finansijska konstrukcija


Nestajem i to je sve.
Sekundara se muči.
Gutam trokraku bez straha,
sasvim siguran u sebe.

Ne budi me dok umirem,
jer smeta mi kad placeš.
Tvoje suze osmeh traže,
ja ne mogu da ga nađem.

Poseti me, podseti me
na priče iz davnina,
dok sam verovao ljudima
i plašio se neba.

Finansijska konstrukcija
je pogrešna, sve pada.
Poraz preplaćenog stiha,
Dve-tri reči, jedan ton,
i zbogom...

Gledam kao


Koraci te vode blatnjavom stazom,
hodaš tvrdoglavo, na putu si pravom,
i gde je mirno tu i buka postoji.

Jesenji sumrak je poprilična bajka,
znaćeš šta pričam samo ako ti se desi,
senka se ljulja, beli kamen se beli,
znaceš šta pričam samo ako ti se desi.

Gledam kao da ne bole me oči...

Iz tri vode


Iz tri vode
Smeh sa seješ
Ne bi usne pomerio
Reč k'o zemlju pogazio

Iz tri vode greh da kaješ
Ne bi pola okajao
Iz tri vode
Iz tri vode

Iz tri vode sve da piješ
Ne bi grla okvasio
Reč k'o zemlju pogazio

Iz tri vode da se pereš
Jad u srcu opr'o ne bi
Kamen meni hleb je tebi
Nikad neće, bilo ne bi...

Iz tri vode žar da gasiš
Vatru svu bi razgoreo
Bol ti dušu razboleo

Iz tri vode smrt da topiš
Iz sve snage od sve volje
Nikad nije, biti bolje...

Ja ne želim da odeš (Devojko mala)


Devojko mala
čelični pogled da l' si ti
I laka nervoza u tebi

Nagradna igra
Tri dana bez vode u pustinji
I popust za decu do šesnaest godina

Kaži koliko godina imaš
Kaži mi da li je belo u boji
Kaži mi da li opšte postoji

Šta ce ti pesnik
Mračnih ideja i širokog srca
Kada te to ne zabavlja

Kad prođe bakljada
I navijači odu s tribina
Ti ostaješ sama

Znam da su tvoji krivi
Nisu ti dali da izlaziš
I onda je puklo u tebi odjednom

Čemu se nadaš sutra ti
Kad imaš još cetiri zuba i
Tri mića u džepu

Ima vas mnogo, svi ste vi
Potrošna roba, svi ste vi
Melem za državni budžet

Samo se smejes, lepo je
Nije te briga, lepo je
Pa koliko traje, lepo je

U tvojoj glavi šareni svet
Koliko je samo lepše tu
Nego kad udješ u tramvaj

Prastara priča
O čoveku i konju na njemu, i njemu
Svi to znaju na kraju
Ne pobeđuje dobro

Dobro bi bilo
Da odmoriš mozak i otvoriš oci
i kreneš u život ko žena

Ja ne želim da odeš ...

Ja znam


Razgaženih osmeha mi puna svitanja
Iznuđenih ustupaka, praznih pitanja
Izlizane reči ipak ostavljam za kraj
Brišem mrak i noći vraćam ukradeni sjaj

Ja znam, da su
Niti tvojih grehova na mome jastuku
Ti znaš o meni sve
Neka moja leđa večeras krvare

Moja crna majica je prljava od nošenja
Moja devojka umorna od trošenja

Ka zelenoj obali


Danas je praznik, divan dan, svi ljudi šetaju po ulici.
Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš.
Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam.
Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.

Ne želim da ti pričam sve što znam, jer znam da odlazim,
ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim.
Ti, ako hoceš, pođi sa mnom, ja te neću čekati.
Još malo vremena je ostalo, odluči se, ja idem...

ka zelenoj obali...

Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih.
Ja nisam bio, ali verujem šta drugi pričaju.

Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim.
Ti sediš, ćutiš kao mrak, jer ne možeš da odlučiš.

Kad hodam


Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju,
noćas, noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.

Kad hodam,
ja gledam.

Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgrizeni jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...

Kad hodam,
ja gledam.

Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.

Ja hodam i gledam...

Kiša


U ponoć ja tražim te
Svetlo boje zelene
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas

Krv je noćna potreba
Lepljiv znoj u suzama
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas

Ulice u plamenu

Neon piše trag na mome ramenu
Beli filter na usnama
Pedala gubi dah pod mojim nogama

Dosada
Vetar sa istoka
Prevara
Kiša sa zapada

Koma


Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Ti se bojiš.
Ti se bojiš
da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.

I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.

Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.

Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.

Budi se.
Budi se dugo...

Leto na Adi


Ne žuri,
ionako više nema mesta u hladu,
uz drvo.
Idemo,
polako idemo na naše jezero,
na Adu.

Ljudi se kupaju.
Juče se jedan udavio.
Nema veze bio je pijan,
on nije ni shvatio.

Naši slavni pevači se smenjuju na splavu,
pevaju,
u kamere gledaju

Vitke lepotice
iz ratom zahvacenih podrucja šetaju,
one se takmice sa našim mesom.

A dan je lep i sunce je.
A dan je lep i sunce je..
na zalasku.

Mi gledamo.
Veselo tapšemo
i uživamo.
Ja bih da pozdravim strinu i strica u Nemackoj
preko satelita.
I mašemo.
Gledaj gore, iz aviona nas slikaju.
Ništa nam ne mogu moćnici.
Pevamo.
Refren novog hita
Čovekolike figure sa velikim sisama.

A dan je lep,
i sunce je.
A dan je lep,
i sunce je na zalasku.

Kako je samo toplo u plićaku.
Svi se smeju...
I pišaju.

Pozdrav iz Beograda.
Jedan veliki, veliki...
pozdrav,
iz Beograda...

Manastir


Crteži i humoreske menjaju mi stil,
moj glas danas odlazi u manastir.
Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Plave reke, ptice lete, sloboda i mir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Urlam, nemam glas a usta preduboki vir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Plave reke, ptice lete,
visoko je...

Siva masa se talasa, mozak kao sir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Imbecili i debili ogroman je zbir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Gori more, tope se planine
od lepote i blizine.
Nemoćan sam, to me brine,
gori more, tope se planine.
Umrla je ekologija.

Nedostupna polja


Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...

Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...

Ja ne plovim,
danas ne lovim...

Neki moji drugovi


Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da ću ostati večno mlad

Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate

Neki moji drugovi su odlučili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljačke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...

A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je

Nema više lakih protivnika


Sila nema vremena za ljubav
Ne znam zašto je volim
Ne znam zašto je sanjam
Kako gura duge balvane ka moru

Čekam zoru
Prve zvukove jutra
Sitni krugovi na vodi
I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi...

Nema ni vetra ni sunca
Ipak pristojan dan se rađa
Mokra lepljiva jutra
Rosa kvasi uplakane vrbe

Jel' to stvarno moj mir
Ili samo predah stanica begunca
Šta sam čuo u tišini
Zvala si me al' sam bio nedostupan

Treba mi
Puška sekira cokula i mač
Da posečem sav taj korov pa da krenem
U neke planine
Gde nema nove godine

Šta je to u meni
Što me moli da te povredim a tera da te volim
Šta je to u tebi
Što ti ne da da me povrediš
A brani da me voliš
Sila nema vremena za ljubav

Nevremena


Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine
što svetli ka nebu a svetli ko juče
dok kapljice cure niz grane i padaju dole
a zemlja je sita ne guta ih više
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
i padaju velike jele i smola im krv je
a kiše su suze i proći će vode
kroz Savu i Drinu a ljudi će ostati
kakvi su bili
jer neće i neće da znaju

Osam i trideset


Zatvori oči sada zadnji put
I seti se
Šta je sve prošlo dok si ćutala
Pronađi me

Ulice nema s tvojim imenom
Gde je vrt sećanja
Mesta su sva bez rezervacija
U osam i trideset

On zna da crveno bledi vremenom
Proći ce
Mladost je neka savim druga stvar
Ne poznaje

On dobro zna kad boli istina
Ostrva crna su
I dobro pamti gde te poslao
U osam i trideset

Slomljeni krst u mutnoj vodi
Pamti sve
Gvozdeni zvuk u gluvoj sobi
Odlaze

Odlazi noć vampiri beže
Zauvek
Nikada više doći neće
U osam i trideset

On nije živeo kao kralj
U osami
On nije živeo kao kralj
U osam i trideset

Pijana noć


Pijana noć pod nogama
gazim preko stola
ulicom praznom sve odzvanja
glasovi ptica čuju se
vetar plače, strah me je
ledene kiše dolaze

Nestaju tragovi
o jednoj ljubavi
imenom tvojim
sve zove se

Obale naše ruše se
kule od peska, sećaš se?
talasi voda ih nose u grad
miris kože i tamjana
vazduh truli, pescaju se
pevaju sve crne đavole

Na kraju ostajem sam
u senci sećanja
imenom tvojim
sve zove se

Poštar


Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".

K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.

Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.

Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.

Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.

Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.

Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu

Ne mogu više da budem poštar.

Rođendanska pesma


Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako placem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...

Sekira


Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.

Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.

Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.

Sudopera


Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.

I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.

Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.

Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.

On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svećom,
Uživa.

Tata brada


On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.

Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.

I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...

Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.

On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.

Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.

Tehno...logija


Jutra ne primećujem, svetlo me ne pokreće
ćutim samujem, slušam zvukove
Ko si ti da sastavljaš rđav zvuk i orkestar
starih šrafova, buku gradova

Zašto da odustanem, nikad nisam želeo
da im verujem, žice ne čujem
Ritmovi iz prašume u kapama za plivanje
Deca Srbije glume mumije

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas,
ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

Čovek sed i umoran, isti mu je svaki dan
živi star i sam sa ormarima
Šetnja pored obale, sahrane i novine
Vreme skraćeno već je plaćeno

K'o da krug se zatvara, dolazi iz sećanja
divna muzika starog vremena
Nikom nije potrebna, niko se ni ne seća
Televizija je pobedila

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..