Block Out

Ako imaš s kim i gde


Sviće.
Sam dim i prašina.
Eto sta je ostalo od krika pobednika.

Tužna jutra su bez ptica,
kao da je neko isključio ton.

Naša priča nema kraja.
Jednostavno teče kao mrtva reka.
Samo teško bolestan,
sebe vidi ko čoveka.

Ako imaš s kim i gde
ti se nastani.
Nemoj da ti kao meni prođu dani.
Ja ne umem da ti kažem ko sam.

Trudni naftaš krsti popa.
Godišnji je odmor, pa trenutno nema boga.
Curi znoj - to zove obnova,
sa pet kraka, a sa čet'ri slova.

Ispred tuge čuči sumnja.
Zagrizi je i preseci.
Ordenje na mrtva tela,
jel' to mora, ti mi reci.

Ako imaš s kim i gde...

Preko glave leti sačma.
Heroje nebesa zovu.
Pogled cedio kroz prste,
sedeo sam sam na krovu.

Novi dan i novi loto.
Svaka nagrada je pepeo i prah.
Ne kockaj se sa životom,
Gaji ljubav, poštuj strah.

Ako imaš s kim i gde...

Sanjaj me


Još bio je plav
Prolećni dan
Umiven sav
Na dlanu kap
Božiji znak
Sunčani slap

Keks u vrtu i čaj
Vetar je slab
Miriše maj
Na usni med
Daleki put
Hrastova red

Noć, bio je mrak
Tišine zvuk
Polje i mak
Na nebu znak
Mesec je žut
Osećaj jak

Sa usnama
Sa rukama
U noćima

Voli me
Sanjaj me
Probudi se
Nađi me

Veži me



Veži me,
kanapom koji vučem.
Veži me,
za bolje sutra - loše juče,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.

Veži me,
ne daj da pobegnem.
Veži me,
šta mogu, vode me,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.

Raskorak


Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.

I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.

Teško je preći tu crtu,
izgrižene usne
brane se ćutanjem.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Nehajni građanin
posluje s toliko volje.

Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.

Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.

A ako ostanem,
moraću dalje...

San koji srećan sanjaš sam


Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.

Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.

Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.

Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.

Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.

Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.

Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.

Najduži je poslednji sat


Blediš, čekaš, slike su brze,
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi.
Najduži je poslednji sat.

Nervozno se trzaš, lomiš prste
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti.
Al' možda se i dogodi...

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan,
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike.
Najduži je poslednji sat.

Putevi su predugi, seku se i srešcemo se,
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ.
A možda se ne dogodi...

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči
i ko je koga stvorio i ko na koga liči...
Najduži je poslednji sat.

Svi mi ovde nekog čekamo
da nam kaže koga čekamo.
Pa možda taj i pogodi...

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći.
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo.
Bio,
video,
pobegao.

I svima je jasno - put završava jamom,
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba.
Ni on neće da nas izvadi...

Ja ne mogu da pobegnem od tebe...

Andrej


Reči nisu važne, očima se kaže
Skupljam zlatne ruke, filter tuđe bruke
Ispred mene pustinja..

Kako se to zove kad ti neko dođe
u nemirne snove i sebi pozove
Vera ili istina..

Ljudi se dele na glupe i zle
Ljudi se trude da unište sve
Nisam ja gluvonem..

Krupne kišne kapi, nebeske sve su to suze
Nestaju u vodi sve tajne želje iz podsvesti
A nad mokrom glavom mi još stoji krov
Hteo sam nešto al ne znam da l smem
Nisam ja gluvonem..

Majdan

Velika soba kod kuce na zemlji
i majcinski osmeh i glas.
Otvaras oko po oko
i cutis u nas.

Ruka na ruci i suza na usni,
a tuga odaziva se
ziv,ti se vracas u zivot
ko zna odakle.

I sam verujes u muk istine.
Secas se,sanjao nisi,a bio si gde?
I sam verujes u muk istine,
svu svoju snagu ti dajem da pogledas me.

Trcim i prosipam pesak po vodi
ko ptica sto slece na sneg.
Sklopljene oci drugacije gledaju svet.

Sever mi sledio kosti,
sta vredi sto vidim kad necu da znam.
I vec dugo cetiri godisnja doba su dva...

Ja verujem u muk istine.
Dunav ce postati more,podavice sve.
Ja verujem u muk istine,
umoran,tuzan,opijen,prepoznajes me.

Seti se kako smo gledali majdan,
ko pakao da je na dnu.
Usli smo jednom u njega
i skratili put.

Vetar ti ukrao kanap iz ruke,
u nebo ti pobeg'o zmaj,
trazi ga pogled po svodu,
al' krije ga sjaj.

Ja verujem u muk istine.
Mozda se ovo desava jos nekome.
Ja verujem u muk istine,
ili smo samo zalutali u secanje...

Trenje
[Godina sirotinjske zabave, 1996]


Svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.

Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

Samo trenje, trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav već odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je
trenje.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

SDSS

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.

Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
verujem, nije mi potreban Bog.
Jede me mirno ta mala životinja,
da li da poginem ili da uginem?

Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo.
Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
Ja dušu nemam,
Ili ne znam da je dam.

Stići će glasnik iz daleke prošlosti,
znaću što nisam ni visok ni plav.
Koagulacija ponosnih nacija,
telo mi truli, moj mozak je zdrav.

Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
ja pristajem - bacam palamar na stene.
Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.

I još sam zaljubljen u svoj mali san.

Evo ti reči, ti sklopi rečenicu,
ja nemam snage da izbacim dah.
Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća,
i suza, i mržnja, i tuga, i strah...

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.

GODINA SIROTINJSKE ZABAVE

Šta ti je to na ruci, kako dubok trag,
zar ćeš noktima da rešiš problem, uzmi žilet draga.
Imaš sluha, nisi glupa, zar je hobi to što radiš,
kad ti ždrebad njišti pored uha - zar tu ima strasti.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ti samo hoceš da ti sviram, da se opustiš i ne misliš
na prošlost što ti hrani čir i traži novu žrtvu.
Ja to nisam, dobro znaš, i nemam razloga da budem
samo jedan od mornara tvoje vlažne utrobe.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Sad se treseš, piješ kvasac, misliš proći će, al' nece,
nema krvi, nema je, i teško će da potekne...
Meni tebe nije žao, teško mi je i da mislim
šta će sve da prođe još kroz tebe dok se ne središ.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ja lijem, a ti piješ krv,
pucam od zdravlja na samrti.
Trepni i kreni u novu prazninu,
ovo je kraj jedne pogrešne ljubavi.

Tvoj stil života je sramota
koju ne osecaš, jer tako se zoveš.
Ostavljaš tragove po zidu
da se i drugi guše u tvom stidu...

Ovo je godina sirotinjske zabave.

SRETENJE

Brod ti tone ispred luke
jos iz vode vire ruke.
Meris zivot svoj na sate
i to hoce da ti skrate.
Sati prolaze,
ko dim kroz vetar lete
pa se razbiju u dane.

Osmeh cudan, oci lude,
vazduh mirise na ljude.
Oni tuzno trose dane,
vreme nikako da stane.
Dani prolaze,
ko list po vodi plove
dok ne potonu u secanje.

Kraj je zimskog sna
i java pocinje.
Nit se budis, niti spavas,
plasis se.
Kraj je zimskog sna,
a java ne obecava.

Kao da ceo svet spava.

Ispod tebe gola stena
ali tvoje senke nema.
Sve je jasno kao dan
a dan je umoran i tmuran,
jer je isto ko i juce,
samo godina je promenila ime.

Probij zakljucana vrata,
skini okove sa vrata,
shvati to ko ispit vere
i okreni propelere,
barem probaj,
stvarno nemas sta da izgubis
na ivici, dok klizis.

Kraj je zimskog sna...

1228 (zečevi beli)

Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.

Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.

Sećanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...

Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.

Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...

Sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...

Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.

Zastajem, leđa me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...

...gde sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...

Armatura


K'o beton tvrd,
tvoj život
mlad a sed.
Ispod činije za bedni, polovni svet.
Kosom preko lica kriješ pogled svoj,
da ne gledaš i da te ne vide.

Sanjam te, gorim,
sanjam te, bojim se.
Spasi me.

Urlik koji vetar nosi ko zna gde,
a znam da me niko ne čuje.
Hrabar, taj od straha postajem.
Telo moje snagu grudi spoznaje.

Sanjam te, dođi,
sanjam te, bojim se.
Spasi me.

Ispod kolena mi gori grad.

Oružje je sveto oruđe,
njime čovek menja reljef.
Temelj armiranih duša klati se,
curi pesak, tonemo u podrumu pustinje.

Sanjam te, molim,
sanjam te, topim se.
Spasi me.

Iznad prozora crni dan je.

Čarobni akord


Mi mirišemo na smrt.
Ti i ja, i ovaj treći,
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.

Mi mirišemo na smrt.
Bolesni i besni, ponosni, a svesni.
Mi mirišemo na smrt..
I živecemo večno u pesmi.

Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...

Mi mirišemo na smrt.
Ja više ne kontrolišem pokrete.
Ja mogu da te ubijem.
Ja mogu da se ubijem.

Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...

Koji je čarobni akord
za sreću potreban...

Bedem


Bedem.
Ni glas ne ostaje.
Reč,
reč gori, u meni je
strah,
strah klizi niz moj dlan,
znam,
sad znam sve.
Sve što nisam razumeo ranije,
sve,
gazim svoj gorki osmeh ko istopljen sneg.
Stojim sam kao putokaz za glad
- i gladan ostajem,
sam,
od umora umoran.
Kraj
je blizu, osećam,
bol,
bol živi, ne prestaje, pretvara očaj u bes.
On produžava život dok gledaš u zid.
On ti ne da da sebi ulepšavaš snove.
Tvoja sreća je tu,
oslobodi se,
zovi je...

Beltaine


Pitanje je zašto
nemaš slovo ti
na izvoristu svojem
sa srećnim brojem

Odgovor ne znam
čekam neobrijan
mamuran i prazan
da mi daš.

Vreme ne postoji
postoje koraci,
a koraci su dugi
il' su kratki.

Slep na slobodi
kao krv u vodi
koja večno roni
bori se za smeh.

Sijaju oči
beli kamen u plićaku
led se znoji
bol ne postoji.

Blentostamin


Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem,
dakle - živ sam.

Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).

- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).

Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.

Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.

Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.

Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.

I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.

Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...

Bunar želja ne postoji


Došao sam da ti kažem
Drobim se ko mrtav kreč
Jezik kratak oči prazne
Ne znam onu pravu reč

Šta to jeste šta to mora
Sekund sreće minut bola
Skupljam suze snove dišem
Vazduh lovim gasim se

Molim se za put do kuće
Molim te za tren tišine
Gradovi su dno slobode
Sa tri oka, troglavi

Borim se i ne ide mi
Probao sam razne stvari
Bunar želja ne postoji

Bunar želja ne postoji
Da postoji skočio bih
Jedem laž ko keks i ćutim
Što da znam i ko da ne znam
To sam ja i tu je problem
Silom neću da se menjam
Vazduh lovim snove dišem
Živ bez tebe
Živ sa tobom nikad
Nikad više

Dan koji nikad nije došao


Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada
Umoran težak spor trom organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu
Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči pored groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Čekali smo dan koji nikad nije došao
Dan koji nikad nije došao

Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada

Umoran težak trom spor organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna

Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu

Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči ispred groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali

Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako

Čekali smo dan koji nikad nije došao...