SiX Pack

First topic message reminder :

Six Pack - - i +


Kada bih crtao strip
ili pisao stih
Hiljadu sunčanih dana bih sačuvao za njih
Za braću po srcu, vetar vreo i šum
Pesmu sreće urla daska kad je spustiš niz drum
Najpre pogled u ponor, kao potpis na gips
I krv k'o dinamit iznenadi čelo
Ubrzava puls, šta daju - i +
Kad jurneš u strah, kad čuješ vrisak točkova

SANJAO SAM KAKO ODLAZIM

Put je bio dug a voz jako spor
Moj slučajni saputnik je bio nem
“hvala bogu” pomislih
Ovog puta neće biti priča tipa
“je li, momak, dokle putuješ?”

Tonuo sam u labav san
Zalepljen za prljavo sedište
Nigde doline ni brda da me probudi
Tu je nekad, kažu knjige, bilo more
Klizio je voz ko sanke
Sanjao sam kako odlazim
Negde daleko gde nema stvari kao što je
Politika, i stvari kao što je
Klasna razlika
..čak i u snu sumnjam
Da takvo mesto još postoji!

Put je bio dug a voz jako spor
Na svakom licu sam video ulicu
Slepi sokak i fabrički dim
Nedosanjane snove što blede sa njim
Sanjao sam kako odlazim
Negde daleko gde nema sranja kao što je
Politika, i sranja kao što je
Klasna razlika
..čak i u snu sumnjam
Da takvo mesto još postoji!

25

Kad stara uđe u stan da mi ugrozi dan
kaže "novo je sve, al' ti se ne menjaš, ne.
Bitan je dobar zvuk…" …u sobi zavlada muk
dok gorim kao fitilj uz pitanje:

- Gde si do sad? Kakav je plan?
Zar ćeš celog svog života biti umoran?
Znam, imaš 25, polako ruši se svet,
ruše se snovi, san po san…

Kroz šapat koraka dolazi navika
umesto oružja natovarena prohtevima.
Pita me "da li?", pita "s' kim?", pita "kako i gde?"
Pita me "zašto?", pita "kada?", ona pita me:

- Gde si do sad? Kakav je plan?…

Ovde, u grobu svog perjanog sna
dok ispraćam dane niko ne sme da zna:
mimo grehova, naspram ogledala
stojim sebičan, sledi monolog logičan:

- Gde si do sad? Kakav je plan?…

ESKADRILA ČUDNIH JUTARNJIH SNOVA

Ja sam mislio da si ti moj najbolji drug
ne samo žena i neko kome ja biću suprug
Baš sam se nadao da takve stvari postoje
jer nikad nisam video sličnijih dvoje

a onda jednog dana, silinom okeana
tvoje su suze potopile san

Kao novela pisana mastilom sreće
moje je srce raslo za tebe da bude još veće
i poput gline sam menjao oblik kroz vreme
bez razmišljanja da li to vreme radi za mene

a onda jedne noći, kao da sklapam oči
u meni je umro život za tren

I evo ćutim, arhiviram slike u glavi
nebo bude crno pa opet poplavi
I eskadrila čudnih jutarnjih snova
me nagovara na neka uzletanja nova

a ja se svega setim
ne mogu da uzletim
jer krila sam dao tebi na dar..

PARAMPARČAD

Loši su đaci postali junaci
Klinci više ne gledaju Zvezdane Ratove
Lovac u Raži se više ne važi
Dok upoređuju preskupe satove

Kamera, zum aut!
Daj mi širu sliku za prosečnu publiku
Snimaj Skupštinu, daj krupno vladu
E tu se kuva satira za veselu rubriku

Ledena čaša i vreo čaj
Uzročno posledično čaši je kraj

Paramparčad!

Srpska elita dignutih kita
Juri skupe kurve po montažnom dvoru
Reality u prevodu znači realnost
a nacija sramotu prećutkuje u horu

moderno, putem integracija
polupan Beograd i parada ponosa
smrvljena lica i depresivni pogledi
stoje kao dekor gradskih autobusa

ovde djavo reklamira raj
uzročno posledično zemlji je kraj

Paramparčad...

EPICENTAR

Možda je bilo bolje da me ne zoveš,
da ne budimo pučinu Atlantika…
meridijane seku impulsi…
Kako se blizu čini prokleta Amerika…

Još pamtim dan i đavolji pakt
kad maler kao vir je posejao sunovrat.
Takve stvari kada spoje – nema "moje", nema "tvoje",
ti zauvek ćeš ostati moj rođeni brat.

Energija, svemoćni epicentar,
magični spektar bezbrižnih boja.
Viziran rezervni bolan plan,
potpisan mlazom "Boing"-a.

Možda je bilo bolje i da ne pominjem
Praznina raste kao poplava
Podrumi podsvesti čuvaju dane
Kad smo leteli ko ptica dvoglava

Zove me mart, taj visoki start
dok turiramo srca gradskog izloga.
Visoki napon i besnila zakon,
prosuta tinta ludila…

Energija, svemoćni epicentar,
magični spektar bezbrižnih boja.
Ordenje noćnih štihova
čuvaću u džepu stihova…

NISI TI KRIVA

Nisi ti kriva što sam ja uspeo da dočekam
i taj dan u kome sam zurim u tebe tražeći sebe
tvoje oči krupne suze kao da ispod bluze
tvoje srce glumi nakovanj
za čekic poput mene
zar zato da plaču te oči snene,
ta dva dragulja šarena?

Nisi ti kriva što sam ja izabrao kišobran
pod kojim stojim i čekam kišu meteora
još jedna bora moje čelo napada
u ušima i dalje svira dečja nada
da će stvari da se promene
tek onako same od sebe
zar zato da plaču te oči snene
ta dva dragulja šarena?
obriši suze, Jelena

REFREN

Šarada top lista i emisija;
Svi se smeškaju i lažu da se vole u krug
jer tako nalaže trend

Ja sam bre išao u skolu, za harmoniku doduše,
pa sam prešo na gitaru i sad mogu da mi puše
Stundenti što misle da će nešto da pojebu
ako osnuju bend

Ovo je refren.
Bubanj i bas gitara i glas
I razuman smislen tekst
Ovo je refren
Iskrena energija
i 4 prava akorda

Kreteni sa smešnim nazivom grupe
Glume mainstream dok ljube u dupe
Svakoga ko može da im pogura priču
I to mi pomalo vređa IQ

Jer ja se dobro sećam dana kad smo vežbali do krvi
i nije bilo važno dal smo zadnji ili prvi
Sviralo se zato što je svrha postojanja
Praviti muziku

Ovo je refren.
Bubanj i bas gitara i glas
i razuman smislen tekst
Ovo je refren
Iskrena energijav
i 4 prava akorda

ZAŠTO SE NE JAVLJAŠ?

Ja znam da se bojiš, pa se ne javljaš
Al makar postojiš, tu u grudima..
I kad se prvi utisak pretvori u otisak
Ja ću na stanici svih vozova čekati taj vlak…iz Zagreba

Ja znam da razumeš i kad ćutimo
Reči manje zabole kad se ne govore
I kad na kraju duge krčag tuge mesto sreće pronađeš
Ja ću biti tu da suzu dočekam na usne ako zaplačeš
To valjda znaš... pa mi se ne javjaš

CRNIH VRANA ROJ

U meni crnih vrana roj
Preti dug da naplati
u duši besni novi nespokoj
Stalno odlazim nikako da se vratim

Iz zemlje senki mojih poraza
Čekanja i nadanja
Gde mi ti daješ poput pilula
Premalo zauzvrat za tolko davanja

Prolazi vreme, hteo ja ili ne
Klize tramvaji i miriše hleb
Stojim i brojim godine
Ko da najbolje tek dolaze

Igra se vetar sa oblakom
Nestašni, lucidni, zajedljivi vajar
I svaki oblik koji napravi
Mene podseća na jednu istu stvar

U meni crnih vrana roj
Preti dug da naplati
u duši besni novi nespokoj
Stalno odlazim nikako da se vratim

DRUŽE MOJ

Druže moj, kad malo bolje razmislim
I kad u nazad smotam film
I kada projektor u glavi zaglavi
Pitam se, druže moj
koliko nas je ostalo,
koliko normalnih za šankom zajedno.
Godine na sve tužne kadrove
tu su da nas podsete,
al dobri ljudi loše stvari ne pamte.
Dobro znam, druže moj
da i ti pamtiš samo to
da smo uvek bili tu jedan za drugog.
Šta da još kažem, druže moj
sve i kad padnemo na dno
osim da te volim beskrajno