It never ends.

Juce.Pre fizike me uhvatio onaj uzasan osecaj u stomaku...Mislila sam da cu da se ispovracam,a i odjednom mi nije bilo dobro.Naravno prozvala me na fizici.Jos mi je dala pitanja koja sam znala,al sam se zapucala u trenutku...Samo do pola sam uspela da kazem...Jos mi je profesorka rekla:Ajde to znas,sta ti je...I ja se pitam,u sustini.Znam samo da sam u tom trenutku mislila samo na to koliki sam promasaj,i koliko su svi razocarani.Poslala me je na mesto rekla da sam neodgovorna,i upisala mi 1 olovkom,da mogu da popravim sledeci cas.Posle toga sam samo sedela i pisala nesto i cekla da se cas zavrsi.Otisla onda kuci posle toga,nisam mogla vise nikoga da podnesem...Samo da mi razredna opravda to,bez zvanja mame :S Al me briga u sustini.Jedva sam se suzdrzala da ne zaplacem u busu i na ulici,i kad sam dosla kuci,ostavila sam stvari i otisla pravo u kupatilo i krenula da placem...Nisam bila sigurna zasto,a onda mi dosla jedna misao-Ja nemam porodicu.Imam je,al ko da je nemam...Bas njih briga.Vole oni mene i ja volim njih,al svi smo previse zauzeti.Uglavnom nastavila sam da placem u krevetu i zaspala...Prespavala bukvalno ceo dan.
Danas.Tata dosao pre podne po sestre i naravno meni srao sto necu da idem...Pa isla sam proslog vikenda,dosta mu je.A i zasto da idem,kada on svejedno ceo dan nije kuci i ja moram da budem sa onom njegovom kuckom?Neka hvala,preskocicu to.Uglavnom,otisla sam sa mamom kasnije do Dejane...Igrala sam se sa Lukom i bilo mi je divno.Zato volim decu,bar na kratko sa njima zaboravim na sve...Dosla kuci,ucila,otisla da operem kosu...I u kupatilu cujem ja tatu kako je dosao.Izasla,ne secam se ni sta sam pricala sa njim...Nesto povrsno uglavnom...Krenuo on kuci,a ja se pokacila sa Dadom i ona mali kreten pocne da place...I to bez razloga.Nisam joj nista uradila.Tata se vratio unutra i pukao mi samar.I onda kad sam ga ja pitala zasto,on je rekao da ne smem tako da se ponasam prema sestri,sta sam ja?PA NISAM JOJ NISTA URADILA.Otisao je.Drago mi je.Ko da on zna ista.I da, rekao mi je kasnije da ce mi uzeti ovo za internet ako se budem ponasala ovako...Odakle mu pravo uopste da tako nesto govori,u maminoj sam kuci.Odakle mu pravo uopste da govori o ponasanju.Kreten.A taman smo poceli lepo da se slazemo i on sve mora da upropasti :S
Ne znam vise ni zasto se trudim.Al moram dalje.I valjda ce biti bolje.Nadam se..I kukam previse,nervira me vise to :S

Imala sam super dan,juce...Cak sam bila i pomalo srecna...Sada se tripujem da ce nesto lose da se desi xDD Ne mogu ni da pisem o juce,previse sam umorna.Ustala sam ranije,da na netu procitam Rani Jadi,i zavrsila ovde Al procitala sam kao nesto...Sad odoh da ponovim fiziku,i nadam se da se necu opet uspaniciti danas :S

Nisam se uspanicila,nije bilo potrebe...Bila sam potpuno smirena.Pocela sam da dozivljavam stvari na drugaciji nacin,konacno.I onda sam dosla kuci.
Prvo mi Marko rekao da nas je Stefan obrisao iz priajtelja,sto sam i ocekivala...Iako ne znam zasto.Pricali smo nas dvoje sa njim,al mi i dalje nije jasno,jer je on samo lupetao nesto bez smisla.Nije mi jasno kako neko moze da odbaci sve sto je bilo?Sve one noci,koje smo pricali do kasno i onda sutradan nismo mogli da ustanemo...Bio mi je kao stariji brat.Jos uvek je.I nisam spremna da tek tako odustanem od njega...Ali,mozda cu morati.Sto je on rekao "Mozda je ovako i bolje",ne verujem da je ovako bolje,ali ako on tako hoce,onda dobro.Samo znam da cu uvek,bar delom brinuti za njega.Kreten.
Ispala sam pomalo kucka prema mojoj Jovani.Nakon sto sam se posvadjala sa mamom i nakon tog razgovora sa Stefanom poslala sam joj poruku kako se necemo videti u subotu,jer trenutno ne mogu nikoga da podnesem...Kad sam se probudila predomislila sam se i izvinila joj se.Rekla mi je da bi me potpuno razumela i da se nismo videle...Obozavam je,tako je divna. ♥

[You must be registered and logged in to see this image.]

I jos jedna stvar...Tako mi je muka od toga da mi ljudi govore sta da radim i odlucuju za mene.Odjebite,mogu to i sama,hvala lepo.

Ne mogu da pisem.Moja draga sestra hoce na komp ' Uvek kada ja pocnem nesto da radim.
Ljudi se previse svadjaju oko mog rodjendana.Na kraju ga necu ni slaviti,toliko me nerviraju.I tako.Al pogledam u one pantalone sto sam kupila i smirim se I mama hoce veceras da spava u mojoj sobi,ima da ne moze.Ne moze jednostavno.Uvek to radi.

U raspolozenju sam da mrzim sebe.Koji sam kreten.I prosto ne mogu da verujem koliko su neki ljudi divni.Ovo je u isto vreme i ironicno,a i nije XD
Sutra mi rodjendan.Pokusavam da budem srecna,bar zbog toga.
Jos nesto-nadam se da cu videti Sandru i sutra,ona me bas ume nasmejati ^^

Danas je umro od ove drugarice sto sedi sa mnom drug,pa sam bila sa njom ceo dan...Bila je ona dobro kasnije,al u pocetku se bila malo potresla.Uglavnom ja sam se setila Stefana.Ne znam zasto.Nedostaje mi,mnogo.Ali on je hteo ovako,ne ja.Ja i dalje ne znam sta se desilo.Znam samo da smo prestali da pricamo i da on kaze da sam ja kriva za to,a nisam.Ovako je verovatno i bolje.Bar ubedjujem sebe da je tako.Jedino me nervira sto je Jovana depresivna zbog njega.Ubila bih ga zbog toga.
Aleks mi danas rekla:Znam ja da ti mene volis,al uopste ne umes to da pokazes.Rekla samo joj da ja to jednostavno ne znam,jebiga XD Ali,to je tacno.Mrzim da pokazujem osecanja,bojim se da ce me neko povrediti...Na to sam navikla.Al postaje bolje i po tom pitanju...Bar opet mogu da kazem nekome da ga volim.Ne zatvaram se vise toliko u sebe..Jovana ima dosta veze sa tim.
Sutra kao slavim rodjendan...Nista posebno,samo mi dolazi tako par njih.I bice nam lepo valjda ^^

Izludjuje me ovo.

Znala sam da nesto nije u redu,cim sam pomislila da se nismo dugo culi..Al kazu da je sad bolje.

Cause I've been going crazy
I don't want to waste another minute here

Maybe,just for once,I could let go.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nostalgija.

Ne,ne znas me.

We were so close,and now we're strangers.

Always the same thing.