Marchelo

First topic message reminder :

...De Facto...

Gluva soba. Mrak. Moj mikrofon. Lirika. I ja. De facto.

1. strofa:
Devedeset treca... cale se vraca iz sverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade...
stezem ruku tati, ljubim ga... nemam pojma da gubim ga,
inflacija ga izborala i ubila...
Vraca se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici...
Sljaka samo da bude oke porodici,
pa se smesi po navici da ne skontam...
I nisam kontao: blejao s klincima iz kraja,
tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja...
Dobro je, kazem, dobro je - tata se samo vraca sa sluzbenog puta...
Trese prasinu s kaputa, dok moje radoznale oci pilje:
Ej cale, sta si mi doneo?
...on se tuzno smesi, kesu dresi... dve cokoladice...
Dve cokoladice - jebote, ja skroz hepi!
Kad si mali, malo fali da od srece odlepis
...al ti malo fali i da se totalno zaslepis:
godinama nisam kontao sto su cokolade bile opore...
dok sam shvatio da se cimao da ne zivimo najgore,
da bude bolje... u zemlji gde je malo ko iskreno voljen...
Matori o tome retko spika, na tu temu cutljiv je...
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad zavrsio studije.
I sve sto zna, zna iz tuzne zivotne prakse...
celog zivota slusa kako mu naredjuje neki ljakse
kome kinta pljusti, kupljena diploma sa zida sljasti...
a moj cale nije mogao... jer moje cale nije imao...
Moj se cale celi zivot cimao i bes se na mene preneo:
kad sam pricu skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao..
popizdeo, a onda ustao i po prvi put pozeleo
da u mikrofon kazem sta mi je na dusi kad mi se celi svet rusi..
I od tada giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

2. strofa:
Rhyme Animal stupa na scenu: Dex, Nesa i ja,
krenuli sa dna, sa mnogo snova u dzepu - i, ko zna?
mozda i uspemo u tom repu... ma, ja bih samo da kazem sta mislim
makar me svi terali u materinu lepu...
I to je to: bina k'o tron, pojacaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice, slusao X3Move smernice...
Skitnice sa ulice sad pisu poeziju, od grada do grada prave koncerte!
Podzemlje sirom zemlje: svi zajedno, kao jedno,
placeni nikako ili bedno al smo znali da je vredno:
ma jebes sve te pare, covece, samo nek je pozitiva,
bili k'o braca, nastupali za pljuge i flasu piva.
Tih sam dana bio srecan zbog svega sto nas spaja...
Al me rastuzilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja.
Kaze: "De si, care... u kraju raspad sistema...
otkad te nema sve se promenilo, kontas koja sema:
stara ekipa se spucala, a mladji su u kurcu
-nit se smeju nit znaju da puste suzu; totalno hladni...
...osecaji gadni, da ti se zgadi... jos smo mladi,
a na sutra vec ne smes da se kladis - juce vuce pozadi...
Dani jadni, sta da radis... a mali burzuji se smeju:
uobrazeni, razmazeni...pa ne kontaju bleju...
Al' u tebe verujem, covece: srokaj svoju stvar,
i zaheftaj tim majmunima kar k'o car!"
Nisam skontao jel to bio savet il' zavet, al nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno...
Makar samo da kazem sta bi trebalo...
Makar nista ne vredelo...
Moj mikrofon - moje ogledalo!
I zato giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

3. strofa:
Konacno resen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo,
spremno hitam u novo... sta god da se desi.
Pravi ortaci uz mene: Sale, Jelena, Zarko, Milos, Sima
-sve sto imam! Sa njima do kraja spreman da se cimam.
...i prva velika ljubav... neocekivana sila
kao na platnu filma idila sto daje snagu i krila...
Po prvi put voleo! Drzao oblake u rukama
cekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do casa kada ce usne ponovo da se spoje,
kad vise ne postoje dvoje... jer smo jedno!

(skit: scena sa trga, Shorty & Marcelo se srecu i Shorty ga pita koliko ostaje u BGu,
posto OneYa radi mixtape i trebalo bi da i Marcelo odradi stvar. Marcelo objasnjava da
je u BG banuo samo na kratko, ali kroz nedelju dana on ce doci opet posto se, nakon
desetak meseci, vraca njegova ljubav koja je otisla u inostranstvo. Zapravo je tada
pao dogovor da se njih dvojica cuju u vezi prve saradnje izmedju Vanje i Marcela,
i Marcelo obecava da ce se javiti, te pocinje da iscekuje svoj "duplo-veliki" dan...)

Cela vecnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan,
od maste tkan vise nego od jave...
mozda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam...
al' od tog dana redje sam trezan...
moje cutanje, njen osmeh... a ispod tog magicnog smeska
krila se nova prica: sada ima novog decka;
samo je svratila da mi to kaze, sad mora da zuri,
kaze, zeli mi svu sreću, i dalje svoje snove da jurim...
(zvuk pucnja)
...i nesto je u meni tad puklo...
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo,
i resio sam pratim samo svoju intuiciju:
Shorty, vodi me kod Vanje da srokamo tu "Definiciju"...
...i tako je sve pocelo: rimujem, dakle postojim
-bilo, jeste i bice. Dokle god stojim.
I dalje giljam! Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja,
cizme od sedam milja!

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!



...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
I dalje tu sam! I dalje tu sam! I dalje tu sam!!!


...uvek i zauvek... dokle god stojim.

Rekvijem

[1.strofa(Marchelo)]:
Stara gitara bez zica, bezivotna, pokraj zida..
tiha jed.. vreme je surovi ubica, pritajen...
k'o prijatelj shto izda te, kad chitav vek iza je
nishtavne ove koze zguzvane shto skori kraj ne priznaje..
Mrzim ovo telo! ..bore, starachke pege i sede..
stare stvari u nashoj sobi shto u mom oku blede
u borbi da ostanu lepe..nekako tuzno su lepe.
Kao da vape, razapete na kazaljke slepe
shto jedino svoj put vide - ne razumeju bedne,
troshne komade nameshtaja i ljudskih osmeha - k'o cherge
dok lutaju. Stvari nisu svesne. Nisu ni glave.
Sve ce na kraju stati u te sekunde male..
I ko smo tad? Otkucaji kosmosa... chujem ih nocas,
shtoperica okrutna.. boje se tope... hladna postelja..
njena kosa prosuta po jastuku, i dalje mirisna...
spavacica tirkizna... ruka.. i prsten izlizan...
Deca su srecna, ali deca su daleko..
Imaju svoje zivote, cheka ih nekad negde neko.
Josh uvek ne strepe pred senkom, ne boje se mraka,
po koji nedeljni ruchak koji josh dele sa nama.
...a mi? Dva starca, sanjali smo ovo:
da mashtamo i lutamo skupa, sve do poslednjeg "zbogom",
chitava srecna vechnost smeshtena u oko - moje i njeno,
leto po leto...a sada drhtim pred zorom...
SHta ako ona ode prva? Shta cu sa sobom?
I ovom sobom satkanom od tishine koja jechi bolno...
Ne smem da joj taknem ruku! Ne smem ni pogledom!
Razara me sama pomisao da ce biti hladna olovna..
Mrzim ova tela! ..zashto ne leprshaju ponovo?
Samo josh jednom! Jednom samo! Nek zazmuri Bog!
Zeljo moja.. Meseche moj...budi opet moje Sunce!
Samo jednom josh! Usne na usne...srce uz srce..
Ne smem da te dotaknem! ...a sav hrlim ka tebi!
Grlim te i jechim, ne dam te.. do oltara vodi tepih..
Ponovo! Josh jednom u belom.. nek svemir drhti pred srecom!
...nek vechnost traje vechno.. samo josh jednom...!

[2.strofa(Remi)]:
Cijeli zivot zajedno, vishe i ne primjecujemo
kol'ko se ispunjavamo, dok misli premecemo...
Stopljeni u jedno, dusha uz dushu, bok uz bok.
Ochi pune sjecanja bulje u prazan strop.
Cijeli zivot trazim samocu, da budem sama sa mislima,
a kad je imam, bjezim ko djavo od tamjana.
Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca...
U mojim ochima josh si poput djecharca.
Sjeti se, ljepota je u ochima onog shto gleda:
takve nas i Bog vidi sa druge strane neba.
A mi.. dva starca. Sanjali smo ovo:
da mashtamo i sanjamo skupa - do posljednjeg "zbogom".
Tko bi rek'o, vrijeme leti, mozda nas uzme sa sobom..
Kako god bilo, zelim otici s tobom.
Svladava me nemoc, ne daj da zaspem u snu!
Strah me nagriza k'o rak, shto ako sutra ne budem tu?
Barem sam voljela, ma. barem sam probala,
zivim bez zaljenja, umirem slobodna.
Vidi nas... dva starca. Sanjali smo ovo:
da mastamo i sanjamo skupa - sve do posljednjeg "zbogom".
...dva starca... sanjali smo ovo...
...da mashtamo i sanjamo skupa... Zbogom.

Senke

1. strofa:
Teorija zavere u lobanji jednog sajka:
gajtan do majka – daj ga, pa hajka!
tajfunu ravan – taj sam za gamad
antraks za ljaksad – strašna je farsa,
sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam,
iz sveg glasa ...i šta sad?
Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj
- pa skapaj, nacijo raka!
San satkan akcijom štaka
ćopavih rodoljuba – zar sam sramota roditelja,
ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja?
Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše ’’više rase’’!
Ljudi bre, vama je smešteno – al’ vam ladovina paše...
Anketa s mitinga radikala: ’’Cela planeta srpska, vala!’’
...samo se sluša Alka Kurvica s ’’ružičastog kanala’’...
...al’ zato na kolac Marčela i ’’ribu iz Elementala’’:
’’Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!’’
...što se mene tiče, nabij disk o K***c, al’ nisi mudrac.
Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš.
Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš,
a ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras!
Ne znaš gramatiku ni motiku – sad modernica vodi puk,
samo laganica godi mu... a godinama muda u procepu!
Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team,
i veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim!
Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba!
Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o ’’narodu s neba’’!
...gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda?
’’Sećanja blede na herojska vremena...’’
Ja kažem - ne baš! Rekli bi: ’’Samo deco ne ginite radi reda,
sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!
Nikada više, kao edgar! Ikara kliše – karasevdah:
nećeš leteti sve dok vučeš sidra.’’ Vučeš, a ne znaš!

...komercijalni predah za mentalne snobove,
jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!

Refren:
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
...ili su mrtvi umorni?

2. strofa:
Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo.
I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob
ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa,
al’ neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove
da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove
za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je
sve što vidim! Deset godina dug fitilj!
..a opet je prošlo pet, pa budi ranije dovitljiv!
’’Opet onaj reper! Stereotipno sere on!’’
Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom!
’Ste rekli ’’Bog’’? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan,
Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan:
’’Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me!
Oče, koče siroče...’’ ...a predsednici bi rat – pa neka se počne!
...i onda bude – šta? Dal’ ti se pali prokleta lampica:
nemaš da trampiš šta – ili život il’ zgarišta!
Dal’ ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj?
Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za
epohu starih kazaljki – reci mi što smo sakati,
dal’ vredi plakati sad kad smo sve izgubili?
Jer, nema ’’Velike Srbije’’. Nema Kosova.
Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom,
jer imamo (šta?) aplauz za kalauz, karakter
što voli uživo ’’Counter’’ – plus, kućni video blokbaster:
Severinu & Suzanu da nam bratstvo & jedinstvo vrate
- u sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee!
Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre.
Dajte daire il’ ću sam da ih maznem – a dokle?
...neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!
Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti!
...možda nam moto nije bonton, al’ imamo predivan jezik,
Predivan folklor – to je moj ponos, kapiš!

Refren:
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
...ili smo svi samo senke prošlosti?

Suze

1. strofa (Marcelo):
I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja vecito zedna za suzama
i bol sto obuzima. I nocas cekamo Godoa na stepenistu metroa
-sanjam sivo. A sanjao bih zivot...
O Boze, cije to grehove skupo placamo?
Cije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi... kisni dani bez duge...
mladi zivoti na koje su cekale neke nove pruge...
Vise ne gledaj svoj dom andjele! Umreces od tuge!
Zbog laznog rodoljublja, vrsnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Boze, ja priznajem, ja sam P***a - ja volim da zivim!!!
...a slike masu sa zidova, iako kazu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog zivota!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne tesi ta spika o patriotizmu, dogme i lazne nauke.
Ja znam da mrtvi placu, jer srcem cujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zasto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci sto je izgubila jedino cedo!
...a mi i dalje zivimo bedno i u ocaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog ocaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni znacaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mrznja nije nasa, vec nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muci ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plase...
Oprosti nam grehove nase.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

2. strofa (Edo Maajka):
E, Marcelo...
Jadno je nase i povodljivo stanovnistvo.
Covek kad nista nema, najlakse mu prodat zajednistvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan...
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde oceve i vodje - oni su nam k'o droga:
cijelo vreme biramo lose sisteme...
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Necu vise metke da ispucavam sa sumnjive pretke!
Necu cijeli zivot da zivim pocetke!
Mamu vam jebem: dje god da krenem - u Evropu,
ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
...i nasa je glupost strah i neodlucnost.
Vecinska zelja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mrznju skrenemo,
nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo....
Zaboravili smo kako se smijat. Ti misici na licu
nam se jednostavno ne micu...
Hej, evo ga! Kad estradu vidim,
i opet nestane... kad se sjetim dje zivim.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

Sve Oke

[1.strofa]:
...ne znam za mashtanje i za sanjanje,
al sam fakat zalutao.. to ti je spika cela, moj tebra:
zelish li da skontash Chela, sad nema vremena.
Svejedno, ma shta se desilo, ja se drzim iste staze:
kad kazem jedna ljubav za hop - to je veruj, mnogo vishe od kazne!
Znam i sam za sram i blam - taj gram rispekta dat za stav:
ni frik ni zdrav, ni kriv ni prav
- daj, gledaj mi dlan: san je isti , sav!
Plan je iskusan: moj majk-moj gral, moj flow-rafal,
moj zivot-moja stvar, hejter-fan
moje selo-grad... kontash sad? Cela igra-jad!
E, kad skontash je-josh nije to
kad prodjesh je-tek onda isti smo!
Sad zavidni: MC, srokash LP,
pa te pljuju, ko da ti nisi ti
retro geto pseto, setno i svesno besno, beton sret'o chesto,
veshto shet'o svetom- bina je presto! Ja isti sam:
Sharklo Marko de Facto, malko alko - alatom stihom i taktom,
u srcu-bogato, u dzepu-debakl, na bini-spektakl kad rokam ovako!
Zakon! Ti-lajavac! Furash gengsta-fore? Onda shi mi rac!
Poseban, dosledan osecaj - kad te chemerne repere chujesh, ti znash da
oseka proseka podseca da nema srednjega: stvar je posrana ili jebena
char je u bacanju hejta na boljega...
Svi biste, pizde, hteli to, znam: svi biste, pizde, hteli tron sad,
ne vidim da sam dig' nos, shta koj' K***c onda mrzish me, smrad?
Toliko stvari u glavi me davi...stari,batali!
Svi sati,dani,kad jadni smo sebi sami...pa,stani:
na javi mali smo sasvim a zatim, onda kad zaspim,
kad nema chasti na vlasti-chastim strasti da shvatim
da shta god da mislish ti - ja sam znao vec!
Svi ste suvishni! Svaka vasha rech! Svi ti hejtovi!
Daj mi bit i skrech, svi ste nebitni! VI,
MCi bez harizme, svi ste iste pizde i izmet:
svi biste al niste nigde! Ni tri chiste! Aj' zibe s liste!
Istom stazom, sado mazo, za hop-stado! Verovatno boli gadno:
come-back album - opet jako, uvek hardcore!!
I to vam je to! Venom hiphop, dnevno hiphop,
dva-chet'ri kroz nedeljno sedam ne dam presedan, samo me gledaj!

[refren]:
...i reci YOYO! - to je sad pro-zon, iako je grozno...
Scena je korzo, sve se rushi ko odron... zar da budem kordon bash ja?
Ne jebem taj fejk aplauz, fejk rispekt, sav taj hejt jer nema lek...
Imam svoj svet - imash svoj svet - svima sve oke..!!

[2.strofa]:
...dokle god stojim! ...iskljuchi jebeni majk chim kazem svoje!
Ugasi stereo, seri na omot, slomi disk, mene i moje paranoje,
al' prichu ponovo boje troje: majk, lirika i ja
-samo se sranje naglo maklo sa dna, i sve shto nisam znao sad znam...
SHta sam nash'o na drugoj strani? Sram i respekta ni gram!
Sto kombinacija ko tangram - sve pogreshne! Java je san, i stvarno si sam!
...nek prvi redovi odu u K***c! Zavesa pada, i dalje guram!
I nek se jebe cenzura, i svako ko fura da se ja furam!
..al' publika svari i nesvesne jer je i sama nesvesna:
gistro urbana u pichku materinu, a kad chuje trach je presrecna!
Da vidim: cyber frikovi, shta vam je danas na dnevnom redu?
Kojom rukom koji MC drka, a kojom rukom brishe pedu?
Ili vam smeta moj intervju u "Svetu"? O, kontam da - da.
Oke, s pravom sam na tapetu, al' i drugu stranu medalje znam:
svi smo zgrozeni - to je zuta shtampa, shund, seljberski trend,
poshto su tu trachevi vezani za Karleushu i OK bend,
ali biste svi vi, lajave pichke, to chitali bez pardona,
da tamo sluchajno pishe shto su se tukli VIkler i Reksona!
Po chemu ste onda iznad shablona? Iste ste strine! Nema ljutnja,
al vama ne treba hiphop scena, vama svima treba po suknja!
Jer danas repuje svaka shusha i svaka shusha slusha!
To je pricha bushna i shuplja koje se gnusham, nabijem ushtva na krasan K***c!
...pa menjaj kanal i gasi radio: vratila se kafanska skotina,
pravi iz birtije, za sve medije: napast gadna ko gladna godina!!

[refren]:
...sve oke, tvoj stav, tvoj svet - sve oke...!

Vise

[1.strofa]:
Nagonski gristi za svoje, zivotinja u chauri choveka.
Otkucaji snare-a. Otkucaji srca shto smera
da kad dobije svojih 5 minuta, oni traju barem sat,
kad se film zivota odmota, to bude film za Oskara.
Onda si opet sam. I tad kad nastupi osama,
dodje ti da k'o Bin Laden prospesh bombe po govnima.
Onoshto stvarno terorishe su klishe i dosada,
ta lica prosta a opasna s filozofijom zlatnog proseka:
Ni levo ni desno, onako pederski diskretno
da sve bude mirno i lepo,rajski mediokritetno.
Al' nisu krivi oni. Vec pametni a bezobrazni
koji namecu taj sistem k'o validni sistem vrednosti!
.. ja sam tornado destrukcije, konstantno bes puni me sachmom,
sve bunt mi je sve, faktor je furije:
antisve, parti-brejk, sars i aids za takvu svest.
Za pamtivek plamti rech s hartije - in full effect!
...hm...ili je to samo navika
da zigoshemo drukchijeg jer se stvara panika,
jer uzrokuje "kvrc!" u zaspalim glavama. Eto pozara,
kad ljudi shvate serviranu smrt u malim dozama.
Prikljucheni na infuziju otrova slomice TV chekicem,
i baciti beletristiku s uputstvima o sreci, steci ce
zelju da stvore vishe, i bez paranoje
izaci ce napolje, i nagonski gristi za svoje..!

[refren(DJ Raid)]

[2.strofa]:
...a i ja sam bio sisa - nije da nisam: secam se niza
dana bez elana, kad mi je sve bilo - nishta,
ona klinachka kriza kad zivot, k'o fol, nema smisla
-ti se drukchije opuchesh, al' faca ostaje ista..
A onda,shvatish-nisi bistar ako sve to samo prichash!
Vecina samo zeva i prima.. bash kao pichka.
Jedino shto ce ti pasti s neba jesu sneg i kisha.
Vuci dupe napolje! Zauzmi polozaj vojnika!
Raznih govnara ima.. ali,malo shta me vredja
od ljudica chiji su krajnji domet moja ledja!
Jedini uspeh za kuchke da te spuste u busen,
kad nemaju talenta da grade - imaju jezik da rushe!
Prazne dushe.. ej, ne bi im video zar u ochima
ni da im brknesh pljugom u zenice - tu led pochiva..
I ne bi bili duboko dirunti ni da im zabijesh ceo kar..
Deca proseka zivot ne shvataju k'o dar.
Al' kako nisam Super Mario - ja ga ne bi zanemario,
jer u shteku nemam josh dva, da bih ovaj bacio badava.
Zivot je cava? Kurvaj se sa mnom,kuchko!
...losha si u krevetu, samo hvatash na buchnost.
Sam svoj kofer - sam svoj shofer, moje stope kroje strofe,
horizont je premalen za moje snove!
..a ti, druze, spremi prtljag vec sada:
s druge strane vrata cheka svashta. Zazmuri. Korachaj...korachaj..,

[refren]

Kola

1.strofa
Kola, ribe, kes, lova, imam svasta tebra, tozla, stoljpi

Refren (Dr Dra): Ima li jos nesto da se kaze?
(Marcelo): Nema....................DOBRO, IMA!!!

2.strofa
Ribe, tozla, pare, lova, biznis, stoljpi, itd, itd...

Geto

1.strofa
Geto, ulica, gudra, pros'o sam svasta tebra

Refren (Dr.Dra): Ima li jos nesto da se kaze?
(Marcelo): Ima!

2.strofa
Gudra, ulica, geto, drogiram se, tebra, pros'o sam svasta, itd...

Izdavaci V.S. artisti

mystery phone call:
(...pa kazem ti ja, ti si u studiju znaci prepevas album,
pa kakve uslove obezbedjuju izdavaci mladim,
ne firmisanim Hip-hop umetnicima?)
Marchelo:
Yo...ekspanzija Hip-hopa, danas je nacelna tema izdavaca
nikad jaci navijaci, sa noza vracena scena, senata
mediji puni proseravanja, i laznih podrzavanja hopa,
navodno pruzaju sansu svima iz ovih stopa.
Kako nas kapiraju, tako nas i tretiraju, redovno nas kasiraju
umesto da nas reziraju!
Odnos izdavaca i izvodjaca nikad gori, kao zbog srama,
osuo sam so zbog ukusa, dig'o nos, a gde je ponos?
I ko od sale prave festivale za hip hop potencijale,
taj koji ode u finale na ugovor stavlja svoje inicijale,
a posle se zale nema ni minimale, za njih su stale i skale pale
imaju snagu i talenat ali uslovi fale, kinta za instrumentale
kinta za studio, na zalost dzabe sam se trudio
jer ziri je drukcije prosudio!
JER NEMA!Profi selekcija, nebitna je perfekcija,
prolazi samo protekcija i brate to je tako a mi?
Roknemo 200 kinti za pehove, za alter ne dobijemo nista!
Ni jebeni dinar i kliska, tako niska filozofija, bliska.
Naopakoj naciji blista ponos, al' uvek ista fora!
za artista novo godiste al' satro bolje ista!
Nek uzivaju-i cao, furamo ziku i teoriju staru,
verni svom daru i zaru neki zinu na komentaru
ma necu da jurim govnaru po cmaru,
makar nam ne dali ni paru, sljakamo opet na racunaru,
SVE IH NABIJEM NA KARU!
mystery phone call:
(...nude... prilicno sarolike uslove, koji se uglavnom svode
na... price o medijima, i na nishta u praksi, i to sa nepogresivom
tacnoscu, znas kako je, mislim i gomila nekih prilicno naivnih festivala,
prilicno naivnih obecanja, od svega ne ispadne...nikad nishta
znash, mislim...)
Marchelo:
Svi znamo njihove namere kad se ispred kamere prave,
ta podrska za amatere, karijere, ruse barijere, pristojno se cere
dok seru bez mere, smene interesa, pa blajve na rudu,
a nemaju u glavi shta underground ima u mudu!
Jeste ja sam drski, namudjeni, mrski, kevokresac, i glasnik vlasti,
jasnih vizija nisam svaki MC!Taktiziras-znam kakav si ti!
Ako prodjem prvi ja, pitaces me:kol'ko ti trazili?
Masa kriticara prosipa je ejakuaciju po nama, k'o da ne zna nashu situaciju
za njih i njima slicne pruzam ilustraciju, uzalud baciene godine, reci, bes i frustraciju.
U vidu mahinaciju, malverzaciju nase muzicke industrije, zajebi kompilaciju
pusti taj snimak, treba zustrije, sve je gnusnije, a mora biti ukusnije i probranije
a ne prosranije kao ranije, hoces slavu?-mani je.Sat turmanlije.
Ovde toga nema, tu bez dilema talas se sprema videcemo ko su ptice sa skice
sa spice, a ko LIRICKE UBICE, sa ulice u lice, nesumnjivi pas sa ulice,
udice ne grizem, ne spadam u ulizice, princes kuglice, vase grozne guzice...
mystery call:
(prosto veruj, mi sramota me je da pricam o tome kao...
da, sve to kaze...ja mislim da mislis na street life el tako?
ne samo na street life znash, street life je bio pozrtvovan njima...)
Ref:Sve vas nabijem, sve vas nabijem na....
(sve vas!)
Sve vas nabijem na karu...
(Marchelo kaze shta?)
Sve vas nabijem, sve vas nabijem na....
(sve vas!)
Sve vas nabijem, nabijem na karu....
(sve vas, sve vas!)
Sve vas nabijem, sve vas nabijem na....
(sve vas!)
Sve vas nabijem na karu...
(Marchelo kaze shta?)
Sve vas nabijem, sve vas nabijem na....
(sve vas!)
Sve vas nabijem, nabijem na karu....
(sve vas, sve vas!)
Sve vas nabijem, sve vas nabijem na....
Sve vas nabijem na karu...!!!

Mala nocna lirika

I strtofa – Juice
E yo ovakvih trica nikad dosta
Picko ako me trazis nacices me ispod mosta naseg ____
sad je svaka dobra I ako nije bogzna sta
za mene nervoza ka ljakse udje u radnju I pita posta kosta
BG ha, glavni K***c kriminala murija ga ne vadi iz anala
Ostali ste gay hommies, posle hocete da sklopimo biznis
What to fuck is this, ko tetris
E yo ___ blaj the testis
Mrste, se mrste kise pljuste ulice su puste,
A onda zeleno, zeleno za sekund obrnem zlu
Lebdim nisam na tlu
Nova saradnja hip-hop radnja,
Koja mi je bila zadnja
Iskuliraj sranja, jer onda si Janja, (njanja)
Opet je prevaziso sebe Vanja, jos piva I ___
U drugoj sobi kurve pumpaYoungsta seven
Na vandu je ali nije odeven,
A dzanki u ekstazi pevaju “stairway to heaven”
Sveze rime prva ruka Juice I Struka
Timbe je potpuno poludeo sve je ribe saleteo,
i Ajs je zgembo tvrdo
‘de si Mark, obicicu svaki paracinski park,
Uci pa sesti za sank
izcirkacemo piva bure, vise ne brojimo ture,
ko ja I playa ___, ko ih jebe prozivamo ih kako su stoke,
I ladno jesu, imaju nove bitove, pozivamo producente na kres
Izuj shuzu malu mrdaj guzu,
Jer sam I vise odluto svom svetu okruzen gomilom, navucenih, naslifanih
I zgutanih ko Tifany
____ ___ I tozla da li vidis ti kroz djozla da li vidis ti

II strofa Marchelo
Da li vidis ti (obrati paznju)
Izostri pogled da bolje vidis sta znacim
Svakog dana cinim se jacim svake se noci iznova smracim
Simbolika shvatljiva jedino razumom melanholika,
Na srecu tu je’zika, pa stize jos jedan od domacih klasika,
A vreme je ponovo tmurno, I bice zasigurno burno,
Umorno pisem, dok tuzno, zurno idem na mesto dezurnog spadala, budala se nadala,
Svet se vrti na istu stranu, danas bas kao I juce,
Shit u glavi I usi koje buce od tisine,
Trazim u ljudima vrlinme spod grube povrsine, na putu do sustine
Da pravo lice sine ikad masku skines,
Svetla bine se gase, mase odlaze kucama, deo mene ostace I ostaje u svakom od tih gradova
Toliko ljudi a opet uvek na kraju ti ostajes sam,
I neznam dal’ ista zanm definicije se menjaju kad padne noc,
Na usnama trag male, lazne ljubavi od sinoc,
Ponoc radja cudovista kao I obicno, zivot se vrti ciklicno,
A ja sam se sinoc opet alkoholom samleo,
Jutros ustao pa se o svoj jebeni podocnjak sapleo

(I sta sad)
jebem ti krive puteve I staze
I nas ulicne pse
I puste sne
Jedno precutno ne I u K***c krasan,
Stav jasan tu sam, gde jesam,
besan slucajno trezan dan bezvezan al ja nisam vezan I niko mi nije obavezan
malo zoom, I sve je isto I sve je ponovo tu,
Bassivity, gluva soba, ja Juice, Timjah, Vanja
I dok BG sanja, gluva noc novi bit I stih,
De Facto bato, beg od savodnevnog sranja

III strofa – Timjah
(od svakodnevnog sranja)
negde gde sam sam u glavi, cirkam, prospem, zabijam
I ceo whip koji mi donosi noc mi skroz prija
I dok u glavi ima bita I rime znam da zivecu ja
Hiljadu misli, infirmacija otuzna situacija,
Grad ne spava, sve zna
Jutro cek’o s’cicama
Zaboravi ____ e znas da nisam ja
Zeleo da bude tako hiljadu pitanja,
Hiljadu tajni trazi se prava zato nema spavanja,
Idem sa ekipom, pa I meni ko I njima
Na Hillu Cypress ____, manijak Struka iz obaka dima,
I davno bi prso s’mozgom da nema Nigritina dzina
Brate pokazacemo svima ima da bacimo tomove rima,
Od ulica Beograda za ulice Paracina,
Nisa, Krusevca, Novog Sada gde nas zna svaka bina,
Za M.C. ekipu ____________
Za jahace _________, za sve sto vas puca brzina,
Za sve bicherke sto su pitale za Tima (za koga?)
Za R-E-M-M-I, imam te u mislima,
Za srebro na zidu u _______
_______, pali se gajbi
Stanje uma TISINA , SSSSSSSS

Creme De La Creme 2


I sta, i sta, i sta Creme de la Creme dva

[Marchelo]
I sta
Izbola zika sipa, zipa ista ekipa
I sta
Nikad duplikat, slika i prilika lika sto kida
I sta
skida sa beat-a MC shit-a, i kida za kokolje zita
I sta
za pokojne pita kada elita masakrira taj ritam
I sta
Uzmi oklop, sljedi potop, potom ponor
I sta
Bodem ko Connor, tvoj ponos i tvoj spor flow
I sta
stil kao Blitz-Krieg, egoistik kaze da pizdis
I sta
debeli slistim, ceo tvoj listing, kao shit dim
I sta
Mic, Lira, Beat
I sta
Kada rokam, kao stoka, svega sit
I sta
Cim bacim taj stih, ko rafal na njih, cujes taj krik
Da znas da jebeno predano, kidamo
Svedemo sve to sto vidimo na sitno i dim
A ovih dana raperi su skroz so clean so fresh
I stilistima svijeta 'nako bash skroz resh kao lesh
Marchelo oduvek roka core nikad stil mek
I sad kad vratim flash back mi ne treshti tresh track
I nije to cash bre, jer nisam kershme
I sta
Fake na bini nem kad dere Creme
I sta
Frenkie, Chelo i Edo, bedo stize ti torpedo
I sta
Respekt iz shkole,a mnogi na mic-u imaju proliv
Kada uz ritam podju priprosto rimati
Ti moras da skidas rukave i da ribas

[Frenkie]
Kaze da sam los,i misli da me s time vrijedj'o
Njegova ekipa gay kao sasha tin i kedzo
Moz'te glumit' da ste hardcore ti i tvoj friend
Ali meni izgledate kao pederski BOY BAND
Navikni se na to, dizem rap na visi plato
Dosta mic-ova sam 'fato, vrijeme isplate je zato
Pros'o brda i blato, iza sebe cijelo jato
Nije uvijek bilo lako, al' sam post'o jaci zato
Bez ikakvog stajanja idemo u nova osvajanja
Kazem ono sto mislim bez ikakvog care kajanja
Ima lajanja, al' picke skoro nikad ne grizu
Nego padaju u krizu, jer ih skidamo u nizu
Ne mogu nam pric' blizu, pa im onda krivo
Ne mogu napunit' salu kao mi i "hladno pivo"
Ma nek' si vala 5 godina prije mene snim'o
Al' u tom periodu nisi nijednog hita im'o
Da, ja sam taj, dvan'esta i sedamn'esta
NO SIKIRIKI, tad se ljudi dizu sa mjesta
Joj Boze...jes' dobro bit' JA
Dok drugi bla bla, Frenkie satisfakciju da
Sjebem te na tren, kad dodjem na vas JAM
MIC vruc kao fen, svaki MC je nijem
Brz kao Jackie Chan, beogradsko-tuzlanski slang
Marko - Edo - Adnan = Creme de la Creme

[Edo Maajka]
Brcansko djubre k'o baruta puno bure
Jebi mene, na mezaru cu ti ja procitat' sure
Fakeri placu, onda Maajka daje sise
Fakeri kad pljuju, onda Edo Mati placa mise
Galeb sa Save postane savska ala
Popizdim do jaja, kazu: Edo bila je sala
Kad cujem takve viceve, prsti mi se pretvore u BIC-eve
Rime koje lete pretvore se u gillette
JEZA...pljuvaci bicete meza
Jest' vas nije fer, bacicu vas, nek vas jede ker
Mali cuko, cuko bi se tuko [av-av]
Bagra bi se tukla, jer mu cura Edu za kitu vukla
Pa povuci me i ti, k'o sto u prici vuku repu
Ljubomorne picke, Edo zaradjuje na RAP-u
Danas je Bajram, pa onda necu da karam
Za moju kitu nemas dosta vazelina, rekla mi je tvoja strina
Tvoja tetka, mama, tajnice,sestre tvoje
Sve one kupuju CD-ove moje
Zato, mamu vam jebem
Majka vam jebe vasu majku
Vi imate prijetnje, ja zidarsku saku
Oko tebe su playeri, oko mene sljakeri
Oko tebe sminkeri, oko mene s Arizone sverceri
Ti si k'o Sean Puffy, ja sam vise k'o Gadafi
K'o Che Gevara Mati, kad roka razara bolan

(Kata)Strofe bola

Ja pazim na higijenu, mogu reci da je negovan,
marim da skinem smegmu s njega, stalno, tretman redovan!
Satima prisutne su na mom kompu slike jebulja...
Mazim ga, siljim ga, al' on drma kao jegulja!
On ima problem. Taj problem nema metu.
Ja ne znam sta jos da radim, on postade tako precudan
Poc'o da ziga me - stalno - nocima ne spavam,
taj bol me prekida u drustvu, a streca i kad sam sam!
ne dao ti Bog tu stvar!
Ti ne znas sta je muka, doco moj, jad i plac!
Pre je bar znao za milost, nije boleo stalno, kao sad
sta god cujem i vidim, oprli me zar...
Dnevne novine - eto, recimo,
to ti je jedan od nacina da ti pokazem kol'ko boli me:
cim vidim naslove, drmne bol sve do vilice;
ako citam tekstove, toliko me zaboli da krivim se!
A magazini - vazda fini,
kanda cini se da moderan si ako sve to snimis
ko je metio silikon, ko je koga jebo u cmar,
i ja bih voleo da znam, al' kako, kad me boli 'rac?
Kad ukljucim tv, k'o da mi gace pune kopriva,
k'o da zna da drzim daljinski - prli li, prli, zlocinac!
Dzabe setam kanale, njemu sve isto, skotina!
zivo me boli za sve sto fura ta stvar, i noc i dan!

Refren:
Osecas li bol? Ja osecam ga skroz!
za sve sto kazu, za sve sto urade
Ne znam, stvarno, zasto stalno tako boli me K***c!

Ja uvek svrsim prvi... a to ga trosi;
posle kad treba ona, vec me uveliko boli.
Da puknes od muka: tako pukne veza, pukne i bruka - pa,
kad je vec rafalno, i ovaj moj uzme da mi puca
i nema mi sna, trena da danem, nema odmora, ne...
Ne znam ni sam leka da nadjem, tebra, prob'o sam sve.
Kad ovako bacim rime - jedni me hvale, drugi kude
al' me sve cesce uredno zigne i za jedne i za druge.
Kasnim svugde - taman da krenem na vreme,
on me pecne, pa sednem i ekipi zderem nerve.
Nece da me pusti dok mu cef nije na vrhuncu
valjda zato, kada najzad stignem, svi kazu: "E, 'fala kurcu!"
Ima dana kad tripujem da me bas svi testiraju:
znaju da nije muzikalan, pa mu iz inata sviraju.
Kad umrem, imam zelju jednu, al' jako bitnu
neka po njemu nazovu neki klub i nek stalno u taj idu. Svi!

Refren

Vidim da kolutate ocima, premda prica tek pocela
Istina susta je, docim, da nemam nista sem ocaja...
Vase nepoverenje takodje me bolom prozima,
ziga od vaseg pogleda, nemojte doco, molim vas!
'De sam stao? Da, pazite ovo sad
ljudi mi pricaju svoje probleme, ali ne da vrag
cim zucnu, mene smesta strecne kar,
i, sto mi vise govore, to me dusmanin sve vise masakrira!
Jadan ja se pravim da se ne desava: klimam glavom ljudima,
"kul, razumem te, da da da"...
Misle da je njihov problem pregolem i muke najgore,
a nisu svesni kol'ko me svecano zabole...
Za vojni rok sto ceka, za pretplatu na tv,
za politiku zemlje, za traceve estradne scene!
Takoreci, na sve strane - izvor moga bola,
opet i opet i opet, k'o "geto – geto – kola - kola"!
I taj bol je sve ucestaliji! Udara mi pecat, k'o pisackom kuce avliji.
cini da budem drugaciji. Jes, nije da nije, postalo mi cak oke
vise ne moram ni da krijem!
Nisam ja po lek ni dos'o, taman posla, mili doco!
Meni ova boljka postala draga, cuvam je k'o oko!
Dos'o sam da pitam, posto ne znam foru sam,
sta treba da radim da me ovoliko boli svaki dan?

Refren

Kako boli me! Kako boli me! Doktore, ne pomazi, molim te!
Ne znam, stvarno, zasto stalno tako boli me K***c.

Bluz o duhu iz boce


Refren 1:

K'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,

svinja, govedo, daska, k'o dubre

- pijaaan!


1. strofa:

Kafancuga, pice, gusti dim - i stalni gost, tmurni tip.

Život siv, u duši vir - nema želje da se trudi s tim.

Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrk'o se...

Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo vec...

...i, jbg, puk'o je. Karma zacinila mu je mukom hleb.

Savete odavno cuo je, al' to sve šturo je, on zna za bolji lek:

za raki'cu i meze i jedno vinjace za dezert

i tako banci sam u besvest, baš k'o što fura svaki zevzek

kad ubija vreme, dok živi te pesme

što poju mu svirci kad ne zna za sebe.

Pitaš ga što, on kroz tebe blene,

i nikog ne jebe, posebno trezne.

I sve što ume, sve što zna:

pljuge, caša, ova birtija...

Nekome se sreca smeši - jbg,

njemu se grohotom ceri, muci ga.

Srce prazno je. Cemu sve?

Odjebeš svet, i nije greh:

oni smeju se i pada teška rec i taj pogled prek... E, ljudici, ej!

Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma

o carobnom duhu što cuci u jednoj od ovih boca!


Refren 2:

K'o letva, k'o cep - al' znam cemu sve to:

mnogo mi lepo i jeb'o sve resto!

...i znam da sam ništa, al' dušu mi poji

ta nada u duha, zbog koga sam pijan!

k'o letva, k'o cep, k'o duga, k'o dupe,

svinja, govedo, k'o daska, k'o dubre

- pijan.


2. strofa:

Njegovi dani behu srimovani. Jer, svaki mu se završavao isto:

tu, u kafani, gde 'šljivom' hrani to što je sada nazivao smislom.

Za duha u boci cuo je još onomad kada klinja bio je.

A sada, pio je - loveci taj san,

i sniv'o je svoje citav dan:

sad vec i na poslu poteže pljosku tamo u cošku, vinjak i lozu,

jeb'o nervozu, zato je on tu: naše gore gorki list. Tad su

krenuli da šapcu i žvacu o tracu cemu stremi bludni covek taj...

"Bice svakako znacajno što pre da blatimo, zašto da cekamo kraj?."

Njemu jebe se. Ljudi su mu stranci. Šta mu znaci, šta on mari?

Ljudi-stvari, njihov nacin... lešinari! Ma, bagro, pali!

Osim toga, slepi su - oni ne vide da duh vec je tu!

Vec neko vreme mu je verni drug,

Kad ga poželi, samo drmne cug.

On mu rece da svi glupi su,

i da jedino on zna pravi put:

da celi svet je samo mulj i šut,

da odjebe sve, jer su mu duši žulj.

Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno,

najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još, i još...


Refren 3:

(dijalog pijanca i Duha iz flaše)

-Zdravo, momce!

- 'Ra'ooo!

-To sam ja, duh iz boce!

- 'De si, baco! Ha!

- Jesi li popio svoj vinjak?

- Da!

- Jesi li popio svoju lozu?

- Jok ti si!

- Ako, momce! Nego, momce – jesmo li tukli ženu od jutros?

- K'o vola, e! Ha!

- Pa, je l' ti vidiš da šef hoce da te otpusti?

- Ma, boli me baš K***c!

- I?

- Ma, jebacu mu kevu, bre!

- Tako, momce! Sad liciš na coveka! Ajmo na vinjace!

- Ajde, Bajo, aj, hehe...

(Tri godine kasnije. Nakon gubitka na kartama, ostaje dužan i besan se vraca kuci.)

3. strofa:

Ceh ceka, prazan džep je. Mora da postoji štek, jer

žena vec pre dinu-dve se zaklela da nece s njim do dna,

da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kucni prag.

I mudri duh to zna, i kaže: "Traži" I kaže: "Uzmi!"

Ako ne da - "Udri!"

Ona ne da. Psuje. Grdi. On je gleda, kipi, mrzi.

Šaka leti, šamar pljušti. Ona pada, ne mrda i cuti.

Momenat-dva i eto sirene kroz kraj – jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je

zvala žandare, molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne.

Duh iz boce u uši mu saspe reci od sacme, poslednji savet:

da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave.

Ali, oci slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti...

Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni.

Cizma tutnji, sve bliže glavi, vec ga gazi, svest se gasi.

A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže: "Fajront."

Krasnokalipsa

1. strofa:
Javili su, kroz tri dana je smak sveta:
planeta u šoku, kolaps, pometnja.
Korak do leta u bestrag nebesa,
prognoza za sutra: 'sutra' ga nema!
Rus šljoka, Amer kuka,
Eskim ni ne zna pa ga boli (...).
U vazduhu muka, svuda gužva,
metež, tutanj, strava & užas.
Ali, avaj - gle, gle, čuda:
samo jedna zemlja još ne gubi duha,
samo za jedne je ipak žurka:
nek' ide život i sudba pusta!
Njima je smak sveta, mi smo svet Smaka:
daš nam daire i kreće vašar!
Kak'a drama, bre? Pleši sada!
Kez na lice, teraj sve u matrag!

Refren:
Tu san dilo gadžo,
sar naj tuce ladžo,
sar jakha putresa,
numaj gilabesa,
am-pam-pam-pam pank!

(Ti si ludi Gadža, kako oči otvoriš - samo sviraš, samo pevaš pank!)

2. strofa:
...jer, svet nije svik'o na bol,
njima je sve ovo novo...
čemu sada pare i moć,
sve flote i olovo?
A onda, vidi nas! Digi-da, vidi nas:
osmeh na gotovs, u tili čas, evo ga!
Ko sada ima bolje oružje, aaa?
Jer kada vidiš dno i kada živiš dno
i kada znaš da je dno za kormilom,
i kada znaš da je odavno prošao voz,
nema svrhe da kukaš, brate moj!
Doviđenja! Ej, beše lepo...
...i kad ne beše, mi glumismo lepo!
A za smak sveta - ko još mari?
...i gore stvari preboleli u kafani.

(scena iz Bluza o duhu iz boce – pijanac priča sam sa sobom)
Refren:

Mrak

Hladnoća. Mrak. Drhtaj. Strah.
Sapet. Nag. Krhak. Sam.
Dok, na patosu - blato svud,
kašljem mulj, a maštom zvuk
tutnji i seća na grub udarac tup,
već narednog časa, evo, budim se tu... tu?
Gde je to "tu", gde sam sad?
Besan sam, a svestan da nemam trag
kud van iz bezdana.
Pokrenuh um...a kosti? Čini se, sve su tu - i bole.
Prisilna igra: tišina kida mislima krila, dok tonem.
Sekundi. Večnost. Grč. Noge.
Pokušaj. Žmarci. Ništa. I opet.
Malo bolje. Ali ne...ne mogu još, ne..ne dovoljno.
Klecanje. Mučni napor, zamor, znoj.
Zamalo. Još malo. Izdrži...! Napokon!
Čini mi se sada sušta moć samo stajati uspravno!
"Ustasmo!" - s uzdahom, rekoh nogama svojim, a uzdah moj
primih u uši s užasom: prostor mi ehom vraća bol, i tada shvatam kob:
zatvoren, zarobljen negde - zašto je tako, i gde je
zatvor što sablasno nem je, kavez, moj usud i čemer?
K'o u snu breme - ono kada ne možeš da trčiš,
ono kada ne možeš da bežiš, i skamenjen ječiš.
U taj čas - tresnu me svetlo, snežno belo,
padoh mu u naručje zlo, nežno, slepo...
Kada podigoh kapke - svuda, desno, levo,
gore, dole oko mene je od stakla veo!
Prostor ceo - od ogledala satkan!
Niotkuda otvora, prozora ni vrata!
Na ivici snaga, maglovito shvatam
da u mene pilje bolne oči sa svih strana...
Ogledala! ...svi zidovi, patos, plafon...
O, gledam vas, kriva lica plove strahom...
K'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda, sve je ja, znam,
svi se bojimo, strepimo gde je kraj naš...

Refren 1:
....mrak...!

(scena povraćanja)

2.strofa:
Odjednom, huk ruši muk. Zvuk grubi ubi mi sluh.
Da stupim - kud bih, kad tlu preti potres? Preki poče sud!
Drhte zidovi, tavan - i bezbroj mojih glava,
sablasni roj grimasa, hrli meni - krv mi ledi, shvatam tada
kakva je to zamka: prostor se skuplja, a kad
zgužva se skroz do kraja - zdrobiće me, to mi žele, sad znam!
Nada da ipak sanjam postade bleda i tanka:
stižu mi, nema spasa- smrviće me, nemam kud i tačka!
I baš u taj čas, šansa... u patosu je rupa!
Svest posta budna: shvatih, svetlo u sobi je stiglo otuda!
Sudba mi nudi uzmak, vratih osmeh za uzvrat.
Al' me njena ruka gruba tresnu već sledećeg sekunda, jer
rupa nema dna, nema dna, ne vidi se, nema ga!
Ako skočim, ni pod razno ne mogu preživeti taj pad! I šta sad?
Ovog sveta sav strah spoznah u trenu kad jak
osećaj gadnog kraja dade mi znak da skočim u taj kanal...
prštanje stakla... sada više nema natrag. Kotrljam se kroz sluzav, ljigav tunel bez kraja...
Ta tama grize oko ispod kapka, gmiže kožom, hitro stapa me
s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada...
Padam... i padam... i plačem... i padam...
i najzad... eto kraja.. svetlo! Nada?
Izleteh i premreh i tresnuh o belo
- da li spas, il' opelo? Samo led, dušom celom.
I tad videh, shvatih, teško verovah javi:
moje lice, sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom,
bedno malim, što je iskašljan na taj zid wc-šolje,
zbunjen vapim, hoću gore da se vratim...
I stidim se i gadim, jer sad mi je jasno sasvim
da bejah u svojoj glavi, da sam ispljuvan vani...
Ispovraćao sebe iz sebe, već se u dnu šolje davim...
Onaj nad šoljom - bivši ja - drhti, stenje i žvali.

Refren 2:
(Bol...) ...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, al' sad je svejedno. Ja nisam ja.
(Mrak...) ...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, i s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad...

3. strofa:
Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
..ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.

Testament

Dame i gospodo... Danas: momenat salda, kad vraceno zbrajam.
Zgadjeno javljam da je kusur vise nego jadan.
Vi tamo pored zvucnika - da, obracam se vama,
jer vi ste rep... i vasa mora biti zadnja.
Od "MC bez harizme", preko "Sve oke", pa do ovoga sada,
ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista
al' se promenila scenografija, stoga cepam scenario.
Od danas sam samo didaskalija: pisite me u zagradi,
striktno u zagradi, molim lepo.
Jer, od danas nisam reper i nemam nista s ovom scenom.
Recite da sam losiji, najgori, nista i niko
samo, molim: vise nikad ne recite da smo isto.
Zalim sto sam ikad i upoznao pola od tih ljudi
i prezalio bih sav trud da imam taster za undo,
jer sam samo vagabundo - pa bogatstvo ne vagam bundom,
kolima, parama, sampanjcem, slicnim govancima i sundom.
A ni s virtuelnom "hardkor-klikom" nemam nista blisko,
jer vi postojite samo na netu, dakle, strogo gistro.
Scena sporo vozi napred. Snaga vozila: deset konja.
Toliko je onih koji stvarno vuku kola, trpeci prezir govnara,
jeduci cemer svoj, a bolna kopita - ko pita, kad svejedno- sve je dno.
Dragi slusaoce, budi buduci ili bivsi,
al' odluci: upali baklju, nocas biras s kim si!

REFREN:
Upali baklju nocas i biraj stranu! I imaj glavu!
Celu, ne samo usta sto zvacu lazi il' istine... da li smo isti?
NE! Zato procisti svest i nocas biraj stranu.

Paznja, paznja, mir - evo bitnog momenta,
jer okrivljeni ima rec - slusaoce, ti si porota!
Jer, ti si poenta, i posle ovoga ti biras stranu doveka,
sad zipa dobro usi kome das.
Zovem se Selic Marko, alias Marchelo de Facto.
Rodno mesto - Paracin, za neke 'seljak kaljavi'.
To kaze ekipa koju nisam uvredio nikad - zasto onda?
Zato da se pitas i o tome pricas.
Trac veli da kradem tekstove od repera
neverovatno im da sve to pise jedna osoba.
Hvala na komplimentu, drugari, ali zasto ta prica?
Zasto? Zato sto se pitas i o tome pricas.
Zbog toga, malo-malo pa iznikne novi klipan
i pljune me radi reda, tek da forumu bude simpa.
A otkud paznja, kad nema ni flow, ni skill, ni tekst, ni nista?
Otkud? Otud sto se pitas i o tome pricas.
Kriv sam i sto ne slepujem antitalente.
Kad vec ne zna da pise, sveti se na druge nacine (dabome):
uzme da laze da sam sektas i gejcina - prva liga.
Zasto to? Zato da se pitas, a i zato sto je P***a.
I pisem za Huper i skinuo sam zastavu s bine
i izdao rep jer imam bend i prezirem agresivne svinje
i nisam zatucan repom i kvazi-getom, izvini:
Stulic, Mladenovic i Corba mi drazi nego Tupak i Bigi.
I furam cirokanu. I otkidam na Mars Voltu.
I, bez obzira na sve to, cedim srce u svaku strofu!
Nigde ne pripadam i ne trudim se da se dopadnem,
takav sam kakav sam, i nemam na to sta da dodam, ne!

REFREN

Bio sam ti. I nikad ne izbacuj to iz glave.
"Proso si svasta, tebra", al' ja bejah svud bar dan pre:
kontam te ko da znam te, znam da mislis da sram je
ono sto danas furam, jer nije 'pravo rep-sranje',
al' bio sam ti. Seti se, pre nego sto zines.
Bolje pitaj se sta mi je to kvrcnulo u glavi, sine.
Jer, moglo bi da te stigne isto to, za dve-tri 'dine.
Zato, umukni i slusaj sta je iza rime i bine.
Ja, ovaj i ovakav k'o u drugoj strofi,
nudim ti muziku, jer tracevi nisu moj cilj.
I seti se, seti se vec jednom muzike,
pre nego sto je kompleks djubradi sasvim ubije.
Jer, svaki imbecil moze da pljuje, da sipa skandale.
ali nikad da napravi muziku koja traje!
I ne mogu da verujem da se danas spalo na te grane
da takva stvar nije jasna - i sve je do bas te mane.
Molim lepo, ovde i sada, finito s tim svetom:
ej, mars u picku materinu s balavim mediokritetom
i mars u krasan K***c s tim reperskim menatlitetom,
jeb'o li vas i crnac i mikrofon i geto i beton.
Ej, mrzite se, koljite se, jebite si majku.
Izbole mene racku, ovde izlivam olovnu tacku.
Ja - najosporavaniji, najomrazeniji
ustupam mesto vama, celoj menazeriji.
Jer, niko mi, sem vas, nije kazao da lazem i kradem.
Nigde, nigde drugde nisam sreo takve ljude.
Uzecu sebe natrag, to je pitanje casti...
a ko je repere poznavao, ni pakao mu nece tesko pasti.
Ali, ‘Celo de Facto nastavlja da pise, rastavlja sav klise
i napokon ume da dise!
Moja muzika je moj zanr, vrsta za sebe.
Totalno mimo scene, trazim sopstvene terene.
Kako taj cilj naglasiti? Krikni ga naglas i ti!
Biraj stranu medalje, rispekt, pozdrav, mir.

Katovi:
Marchelo de Facto - ...pa sta raaadi on? - ...culi su iz neke price...
Ja ih ne cujem! I mrzi me jos vise. Tad si pravi reper!
I mrzi me jos vise. Kad uspes u tome, tad si pravi reper!"

REFREN